uvod
Projekt Jugoslovenskog studentskog i asistentskog letnjeg programa pri Univerzitetu Ilinoj (skraćeno: Letnji program) nastao je 1990. godine, na inicijativu profesora Miodraga Radulovačkog, vrhunskog stručnjaka u oblasti farmakologije i fiziologije sna, redovnog profesora Univerziteta Ilinoj u Čikagu i inostranog člana Srpske Akademije Nauka i Umetnosti.
Letnji program uključivao je saradnju između Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, s jedne, i Univerziteta Ilinoj u Čikagu, s druge strane, a svrha mu je bila da populariše postdiplomske studije na Univerzitetu Ilinoj, kao i da informiše studente u Jugoslaviji o uslovima konkursa za postdiplomske studije na američkim univerzitetima, uključujući i dobijanje stipendija. Svrha programa je takođe bila da omogući asistentima upoznavanje i rad sa profesorima svetskog glasa iz njihovih oblasti, korišćenje jedne od najopremljenijih biblioteka u SAD, nabavku retkih separata i materijala za izradu njihovih doktorskih teza u Jugoslaviji, kao i upoznavanje sa najnovijim metodama u laboratorijama.
Najbolji studenti i asistenti (koji nisu imali odbranjenu doktorsku tezu) Beogradskog i Novosadskog univerziteta dolazili su na Univerzitet Ilinoj jednom godišnje na mesec dana i tamo bivali raspoređeni po laboratorijama, institutima i katedrama, zavisno od njihove sfere interesovanja.
Ideja programa je, takođe, bila i povezivanje profesora triju Univerziteta, pa se tako, na primer, profesorima sa Univerziteta Ilinoj pružala prilika da, ukoliko su bili zainteresovani za ono čime su se bavili asistenti iz Jugoslavije, mogli su biti članovi komisije doktorskih teza tih asistenata u Jugoslaviji. U tom smislu je nekoliko profesora sa Univerziteta Ilinoj boravilo u Jugoslaviji, kao profesor Kem Narajana, sa Ekonomskog fakulteta, profesor Džes Magan sa Fakulteta za kriminalno pravo, profesor Don Maršal upravnik Odseka za anglistiku kao i profesori Eliot Džad, Dejms Hol i Džozef Tabi, takođe sa Odseka za anglistiku.
Celokupan program sprovodio se zahvaljujući brojnim sponzorima u SAD i Jugoslaviji. Pri Univerzitetu Ilinoj postoji Ilinoj fondacija, gde se slao sav prikupljeni novac, od kojega se plaćao boravak studentima i asistentima koji su dolazili na Univerzitet Ilinoj iz Jugoslavije, kao i profesorima sa Univerziteta Ilinoj koji su dolazili u Jugoslaviju u okviru ovog programa.
Leta 2002 Letnji program beleži svoju dvanaestu godinu postojanja. Kroz njega je prošlo 296 studenata i asistenata sa Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Kao rezultat ovog programa samo na Univerzitetu Ilinoj u Čikagu i Šampejn-Urbani nalazi se 98 studenta iz Jugoslavije na postdiplomskim studijama iz svih oblasti. Svi studenti su dobili stipendije univerziteta. Samo na Institutu za farmakologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Ilinoj u Čikagu, 16 Jugoslovena je odbranilo doktorske teze.
Višegodišnje postojanje Letnjeg programa omogućilo je mnogim studentima i asistentima iz Jugoslavije usavršavanje i rad na Univerzitetu Ilinoj u Čikagu i Urbani. Mnogima je ovaj program predstavljao početnu tačku u njihovom daljnjem usavršavanju i građenju njihove naučne karijere. Brojna iskustva, kontakti i saradnja sa američkim profesorima i studentima, upoznavanje sa stručnom i naučnom literaturom, kao i sa običajima i životom u Americi, predstavljali su osnovni motiv i vrednost postojanja Letnjeg programa. Nije suvišno reći da je Jugoslavija jedina zemlja koja je imala takav program na Univerzitetu Ilinoj. Na Univerzitetu Ilinoj se smatra da je to bio najuspešniji strani program razmene koga je Univerzitet Ilinoj imao baš zahvaljujući rigoroznom sistemu prethodnog odbira po uspehu (samo studenti sa prosekom 9 i više mogli su da konkurišu) od strane jugoslovenskih univerziteta kao i finalnog odbira na Univerzitetu Ilinoj prema esej-testovima iz engleskog jezika, koje je dr Radulovački organizovao svake godine u decembru na beogradskom i novosadskom univerzitetu. U tom pogledu Letnji program je u potpunosti opravdao svoje postojanje.
Na kraju ovog kratkog uvoda, sama po sebi, nameće nam se potreba da istaknemo kako je prava sreća da su se u ličnosti profesora Radulovačkog stekla oba važna momenta za ostvarenje ovog originalnog programa: i sjajna ideja, ali i smisao i istrajnost za njenu realizaciju. Profesor Radulovački je jednom prilikom rekao kako im je njihov razredni starešina u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, Teodora Petrović ("Majica"), na maturskoj večeri ostavila u amanet 3 stvari: "Istrajnost, upornost i u svakoj prilici biti čovek". Ovo je posebno važno kad se zna kako mnoge “velike” i maštovite ideje i programi u Jugoslaviji ostaju najčešće neostvareni.
Izgleda, da primer profesora Radulovačkog pokazuje kako se srećno mogu spojiti naša inventivnost s jedne strane, i smisao za organizaciju, istrajnost i efikasnost, s druge strane.
Ova brošura predstavlja samo jedan mali doprinos opstajanju jedne ovakve institucije kakav je bio naš Letnji program u Čikagu – verba volant, scripta manent!
