BESEDA PROFESORA RADULOVAČKOG PRILIKOM DODELE POČASNOG DOKTORATA NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU
U tradiciji našeg naroda oduvek je bila briga za obrazovanje podmlatka. Jedan od začetaka te tradicije je bilo osnivanje gimnazije u Sremskim Karlovcima, čiji sam ja bio đak osam godina. Kao gimnazijalac, bio sam veoma ponosan na tu tradiciju. Sa časa srpskog jezika kod mog razrednog starešine, Teodore (Majice) Petrović, zapamtio sam priču o tome, kako je Dositej Obradović obilazio evropske dvorove da sakuplja novac za obrazovanje srpske omladine. Jednom je gospođa Petrović citirala jednu Dositejevu izreku koja glasi: "Tražite nauku žedneći, gladneći i nagotujući". Mi bismo danas rekli da je čestiti Dositej u svojoj prenaglašenosti malo preterao, ali verujem, da je on to namerno učinio da bi pokrenuo na akciju i narod i dobrotvore. Što se ovih poslednjih tiče, prema mom iskustvu iz Čikaga, motivisanje dobrotvora ni danas nije jednostavna stvar.
Verujem da su moji motivi da pomognem studentima iz Jugoslavije u njihovom poslediplomskom usavršavanju u Americi slični motivima koji su rukovodili mitropolita Stratimirovića i Dimitrija Sabova prilikom osnivanja Karlovačke gimnazije. Ovo poređenje, naravno, nije adekvatno, ali ono što ja hoću da kažem jeste, da smo mi u našem narodu imali divnih primera za ugled koji mogu i danas da nas inspirišu.
Priznanje koje mi je Univerzitet u Novom Sadu učinio dodelom počasnog doktorata je do sada najviše i najdraže priznanje u mojoj akademskoj karijeri. Najdraže zbog toga što vidim da je moje oduševljenje da pomognem studentima u Jugoslaviji naišlo na odjek na najvišem Univerzitetskom forumu u Novom Sadu. To mi je i pokazatelj da je moj odnos prema studentima identičan sa stavom novosadskih profesora i da smo svi mi, i sa jedne i sa druge strane Atlantika, jedna velika akademska porodica sa istovetnom univerzitetskom misijom. Novosadski Univerzitet ima mnogo razloga da se ponosi izvanrednim kvalitetom svojih studenata. Sa svoje strane, ja sam ponosan kad vidim da akademski podmladak iz Jugoslavije može da se takmiči sa najboljima u svetu i da ima ambiciju da u svojim profesijama stvara događaje, a ne da ih sledi.
